На филмском фестивалу ,,Слободна зона” ове године су учествовале ученице из првог и трећег разреда наше школе : Нађа Николајев Ћирић и Теодора Јовичић (3/2), Александра Зеленковић и Наталија Вукосављевић (1/1) и Лена Јеремић (1/2).
Филмски фестивал ,,Слободна зона” је ново и велико искуство које ћемо памтити. Бити у прилици да будемо део овако нечег великог нас је све дотакло. Током пројекта биле смо у прилици да упознамо познате и утицајне људе из света филма, а и да се упознамо са организацијом дешавања великог као што је ово. Од чланова других жирија до глумаца и режисера сусреле смо се са великим бројем успешних људи и нашим идолима. Као чланице средњошколског жирија имале смо велики задатак. Задатак где смо морале одабрати по једног победника у селекцијама 8+ и 14+.
Пре свечаног затварања, разговарале смо са организаторком жирија Биљаном Станојевић и образложили наша мишљена и утиске. Дискусија око победника није била ни мало лака јер је сваки филм пренео одређену поруку. Имајући то у виду, било је веома тешко изабрати која порука је битнија односно победничка. Али, заједничким трудом и радом успели смо да дођемо до једногласне одлуке око тога ко заслужује прво место.
Синопсиси су ту да вас заинтересују да погледате неки филм, а на линковима фестивала су детаљи и трејлери.
У селекцији 8+ су били филмови:
“Капетаница Нова”
Године 2050, Земља је постала суво и пусто место. Пилоткиња борбеног авиона Нова приморана је да путује уназад кроз време како би спречила разорну еколошку катастрофу. Међутим, нежељени ефекат путовања кроз време чини да Нова постане поново млада, па она доспева у 2025. као дванаестогодишњакиња. Чини се да њу и њену мисију нико не схвата озбиљно, осим Наса – тинејџера који покушава да ову мистериозну девојку и њеног малог летецћег робота ADD-а сачува ван домашаја обавештајне службе. Хоће ли Нова и Нас успети да спасу будући свет?
“Снови су попут дивљих тигрова”
Боливуд је најважнија ствар за дванаестогодишњег Ранжија из Мумбаја: живописни филмови индијске филмске индустрије са заразним песмама и плесним кореографијама чине га срећним. Не жели ништа друго него да стане пред камеру са својим херојем, индијском суперзвездом Амиром Рошаном. Али његова велика чежња постаје прелази у недостижност када му родитељи кажу да сањају да емигрирају у далеку Немачку. У животу га одржава само нада да ће учествовати на кастингу за нови филм Амира Рошана. Морате се борити за своје снове – они се не остварују сами од себе. То зна и девојчица из комшилука, Тони, која ће му постати неочекивани савезник. Храбро и удруженим снагама, њих двоје крећу на пут остваривања својих снова – и на том путу проналазе и срећу истинског пријатељства.
као и победник у селекцији 8 + овогодишњег фестивала, филм
“Часна сестра фудбалски тренер”
Сестра Марина, веома неортодоксна монахиња, послата је током лета 1994. у Ел Парал, интернат за дечаке ком прети затварање у блиској будућности. Иако дечаци Марину дочекују уз разне подвале, они ће, мало-помало, постати нешто веома налик породици коју никада нису имали.
Осим свог хумора, оно што филм чини заиста посебним су лукавство и храброст потребни овој жени да инспирише децу и научи их правим вредностима. Зато филм говори о истинском учењу, оном које је истрајно и које разуме да дете увек заслужује другу шансу. Ово је такође прича која говори о појму „дома“ и потреби да се заснује права породица. Ово је срж ове приче, и треба јој приступити са благонаклоношћу и осећајем одговорности.
Сматрамо да филм приказује и преноси веома битну поруку о томе како морамо ценити то што имамо, јер су многи ускраћени за оно што ми узимамо ,,здраво за готово”. Одабрати победника није било лако али мислим да смо дошли до исправне одлуке.
У селекцији 14+ су били филмови:
“Невиност”
Стварање рата је посао за приповедача. Добра прича је кључна за легитимизацију употребе војне силе. Али пре него што се прича представи другима, прво се мора представити деци Израела…Невиност прича причу о деци која су се опирала томе да буду уврштена у програм војне службе, али су капитулирала. Њихове приче никада нису испричане јер су умрли током војне службе. Кроз нарацију засновану на застрашујућим садржајима њихових дневника, филм приказује њихова унутрашња превирања.
“Ратни пони”
Ратни пони прати испреплетене приче двојице младића из Оглала Лакота племена који одрастају у резервату Пајн Риџ. Двадесеттрогодишњи Бил само жели да успе у животу. Било да се ради о испоруци робе или узгоју пудла, он је одлучан у томе да се пробије ка „америчком сну“. У међувремену, дванаестогодишњи Мато не може да дочека да постане мушкарац. Очајнички тражи одобрење свог младог оца, али низ импулсивних одлука окреће његов живот наглавце, и испоставља се да он није кадар да се носи са суровом реалношћу света одраслих. Везани заједничком потрагом за припадношћу, сваки од дечака бори се са сопственим идентитетом, породицом и губитком на јединственом путу постајања мушкарцем.
и филм
“Тиха девојчица”
Рурална Ирска, 1981. године. Тиха, занемарена девојчица одведена је из своје дисфункционалне породице да преко лета живи са хранитељима. Процветала је од њихове бриге, али у кући у којој не треба да буде тајни, она открива једну.
Постоје различите врсте тишине. Постоји тишина мира и спокоја, и тишина репресије и срама. Постоји тишина задовољног, упијајућег рада. А ту је и тишина страха, она врста усамљеничке тишине у коју би се злостављано дете могло повући када чује тежак бат корака нестрпљиве одрасле особе на степеницама или зачикавање дрске деце. Нежан, непосредан филм Колма Барејда фино је наштимован на све те врсте тишине и деликатна осећања која оне могу да садрже.
Победник у категорији од 14+ је “Невиност”. Филм који приказује трагичну судбину тинејџера у Израелу. Приказ наших вршњака којима је суђено од стране државе и система да дечаци иду 3 године на војну обуку а девојчице на 2 године. Сматрам да нас је све овај филм дотакао на некакав посебан начин, јер многи нису едуковани о овој али ни сличним догађајима који се дешавају у садашњости. С тим речено, овај филм је дефинитивно био победник у нашим очима.
Цео фестивал је, у слици, протекао овако:
Захваљујемо професорки Сандри Плазибат која нас је укључила у овај подухват.
Нађа Николајев Ћирић 3/2