Школа домаћин је Düzce Borsa İstanbul Mesleki ve Teknik Anadolu Lisesi, у мобилности су учествовале и Јанош Харасани из Будимпеште, БРГ/БОРГ из Беча, Иоан Роман из Констанце и Хасан Кемал из турског града Ризе по два професора и пет ученика.
Ученици Шесте београдске гимназије на Ц5 пројкету су: Анастасија Хоманов 3/7, Ања Занез 3/7, Марко Маричић 2/7, Ивона Курћубић 2/7 и Николина Станојевић 2/5. Наставнице на мобилности су Ана Ковачевић наставница Географије и Весна Јевтић наставница Енглеског језика.
1. дан
Међународни аеродром Сабиха Гокчен (SAW) је други по величини у Турској, смештен у азијском делу у округу Пендик, 35 километара југоисточно од Истанбула, отворен 2009. године. промета 35 милиона путника годишње, прима авионе Pegasus Airlines.
2. дан
Покрајина Дузче налази се у северозападној Турској, на обали Црног мора на главном аутопуту између Истанбула и Анкаре од које је удаљен 240 километара. Главни град је Дузце. У провинцији постоје древне грчке рушевине. Дузце се одвојио од провинције Болу и постао самостална провинција након разорног земљотреса у граду у новембру 1999. године. иииначе је трусно земљотресно подручје. Има око 400.000 становника. Збратимљени градови су Нови Пазар и Дубровник. Налази се на мањој реци Буиук Мелен која се на северу улива у Црно море. На истоку се наставља висораван Анадолија и Понтијске планине. Туристи обилазе шуме, висоравни, водопаде, дугу црноморску обалу, пећине а на планинским рекама се одвија рафтинг. Кухиња се разликује од осталих регија Турске. Регија је највећи извозник лешника и орашастих плодова. Карактеристичан је зашећерени лешник. Користи се врста свежег абхаског сира и димљени черкески сир на дуду и багрему. Конуралп је јело од пиринча који потиче из 1800. год. назван „Пиринач отоманске палате“.
Због близине великих градова, лука и природних ресурса, лаког транспорта, природних лепота, један је од најразвијенијих индустријских градова у Турској. Нарочито је познат по дрвету, спортским и ловачким пушкама у свету. Данас су главни привредни сектори шумарска производња, аутомобилски делови, текстил, ловачко и спортско оружје, цемент, фармацеутски производи, ораси, лешници и дуван. У овом сектору ради преко 100 фабрика као што су дрвопрерађивачке, фабрике млечних производа, фабрике хране за животиње, фабрике брашна, фабрике хране, амбалаже итд.
Презентације држава градова и школа. Миксоване активности и обилазак школе. Састанак наставника.
Обилазак Универзитетског града Душче, деканата, Шумарског и Техничког факултета. Предавање професора о пречишћавању воде. Огледни час на Шумарском факултету о изради хербаријума.
https://duzce.edu.tr/akademik/fakulte/of/herbaryum/tum-duyurular
Заједнички ручак у ресторану Конјали Етли Екмек, традиционални плес дервиша и национална турска кухиња.
3. дана примио нас је просветни саветник у општини Душче коме су ученици и наставници образложили рад нашег пројекта Чист Дунав чисто Црно море. Шетња кроз град Душче.
Затим смо посетили фабрику Пакмаја где је ученицима презентован рад фабрике и изведен оглед пречишћавања воде. Фабрика производи индустријски квасац и области пекарске прехрамбене индустрије од 1923. године, фабрика изводи експерименте у пречишћавању воде и испуњава све еколошке услове при производњи. Након презентације и огледа имали смо заједнички ручак смо у фабрици.
4. дана пријем градоначелника у општини Акчакоча, презентација о граду и пречишћавању отпадних вода, уређење и одржавање црноморске обале.
Акчакоча је приморски град и мања рибарска лука у провинцији Дузце на ушћу реке Мелен у Црно море. У граду се налази модерна џамија необичног дизајна. Осим приморског туризма 90% привреде Акчакоџе се базира на гајењу лешника. Крај је познат по кестеновом меду који веома редак и скуп. Има 40.000 становника а лети око 80.000. Осим домородаца, турака Манав овде живе Лази, Грузијци и Абхази, чује се језик Черкеза који су мигрирали са источног приморја Црног мора. У јулу се одржава традиционални летњи фестивал када долазе мештани градова Ерегли, Дузце, Зонгулдак, Болу и Адапазари. У граду је актуелан катамаран који је наручен из Анталијске регије а власница је мештанка Бугарског порекла. У исхрани се користи риба и црни купус који се ставља у тесто и пече у рерни, затим халава од лешника и традиционални турски чај. У граду постоји школа за туризам и хотелијерство.
Ђеновљански замак је заштићени археолошки локалитет на УНЕСКО листи светске баштине. Налази се између две обале које личе на фјордове.
Чишћење обале на Црном мору у општини Акчакоџа..
Ручак у Рали Јени ресторану са морском храном и националном кухињом.
Џамија у Акчакоџи је карактеристична по свом савременом изгледу чији је кров постављен као осмоугаони систем инспирисан традиционалним турским павиљоном који је коришћен у селџучкој архитектури, уместо класичног кровног система.
У Акчакоџи је регистровано и заштићено 160 историјских кућа. Међу њима је најпознатији и највећи дворац Мехмет Ариф Беи са белом фасадом и 28 соба.
Шетња кроз град поред обале Црног мора, вештачки насип у борби против таласа.
Акчакоџа има постројење за пречишћавање отпадне воде која се даље користи за агрикултуру.
Посетили смо пећину Факили која се налази у истоимено селу 8 километара од Акчакоџе, богата пећинским накитом, дужине 1017 метар, отворена за посете.
5. дана ученици су реализовали огледни час у школи на тему ,,Пречишћавање отпадне воде,, хемиским и физичким третманом у миксованим групама. Победила је трећа група у којој је била наша ученица Ивона Курћубић.
Ручак у ресторану Dusce Mutfak Snatlari са националном кухињом у суседној општини Болу.
Посетили смо музеј Конуралп који је изграђен у циљу заштите богатог културног наслеђа, античког града Прусија и Хипијума. Музеј се састоји од четири главна дела као што су археологија, камени артефакти и мозаик, етнографија и музејска башта. У музеју се налазе артефакти, земљане и мермерне статуе, драгуљи, стаклене посуде, поклони из различитих периода између бронзаног доба и источноримског доба. Такође, хронолошки су изложени етнографски предмети као што су новчићи из различитих периода, ручни радови из традиционалне културе и регионално одело.
Обављене су оријентиринг миксоване активности ученика. Победила је друга група у којој је била наша ученица Ања Занзе.
Посетили смо антички град и археолошко налазиште Прусија и Хипијум. Археолошки остаци датирају из III века пре нове ере када су овде изграђени многи аквадукти, позориште, турско купатило, мост, у град се улазило кроз шест капија од којих једна има рељефног коња. Данас је насеље густо насељено има велику основну школу и модерну џамију. Остaтке чине форум и античко позориште из хеленистичког периода који се данас реновирају за туризам.
6. дана смо посетили еколошку станици и језеро Ефтени, орнитолошку станицу на миграционом путу за око 150 врста птица од којих су роде, дивље патке, беле чапље, црвене лабудови.
Обележили смо Ерасмус дан и националном парку ,,Гузелдере,, обишли истоимени водопад који је данас популарно излетиште на 630. метара надморске висине. Водопад излази из потока Бицки, пада са висине од 120 метара, зими је залеђен, наставља се у реку 1700 метара дужине. Регион је погодан за трекинг, камповање, бициклизам, фото-сафари. Око водопада расту буква, граб, јела, тиса, бели бор, ариш, кестен, липа, јавор, јасен, орах, шумска топола, шумска врба, рододендрон, ариш, шишарка. Виде се и биљке као што су купина, планински јасен, глог, тафлан, центаури, снежна капа, арапски зумбул, циклама, љубичица, свадба, папрат, грахорица. Национални парк је уређен одмориштима и пешачким стазама.
Обилазак истоименог водопада ,,Гузелдере,,.
У резервату природе Ајдинпинар смо дошли до водопада који се налази у сеоском насељу Ајдинпинар са 2000 становника и основном школом. Водопад је на уређеном платоу за туристичке посете и има стазе за пешачке туре.
Церемонија доделе сертификата у хотелу ,,Туран,,.
Традиционалне игре Черкеза.
Черкези су етничка група пореклом са Кавказа која данас живи у Турској, Русији, Јордану и Сирији. У свету их има 4 милиона, углавном су исламске вероисповести, под утицајем Турака насељавали су и предео Балкана на Косову и Метохији. Током историје истицали су се као ратници и народ који гаји коње.
7. дан. Интернационални Аеродром Истанбул Хавалимани (IST), у округу Арнавуткој, 20 километара северозападно од Истанбула, у европском делу, отворен је 2019. године, повезује 110 држава, има највећу бесцаринску зону у свету, капацитета је 200 милиона путника годишње.
Истанбул има два велика аеродрома Интернационални највећи у Европи и Сабиха Гокчен која су удаљена 75 километара а повезана редовном аутобуском линијом хаваист/13 који кружи на сваких сат и 40 минута, цена карте је 85 турских лира. У реновирању је аеродром Ататурк.
Аеродром Константин Велики (IATA: INI) налази се 4 km од центра Ниша у насељу Медошевац и Поповац на територији општине Црвени крст, повезан са аутобуском станицом аутобуском линијом 34, цена карте 60 динара или комби превозом са Београдом. Промета око 430 000 путника годишње. Отворен је 1986. године.
Дисиминација пројекта на ЧОС-у у одељењима 2/5 и 3/7.
Дисиминација на Седници Ученичког парламента 2.12.2022. године.
Извештај у школском листу ,,Шестар,,.
Координатор пројекта Ана Ковачевић
Хвала на пажњи.