Виктор Франолић, ученик 2-10, први је средњошколац из Србије који је био на Северном полу.
Виктор је био члан експедиције која је овог августа путовала на Арктик руским нуклеарним ледоломцем. У конкуренцији од преко 5000 талентованих тинејџера из 22 земље широм света, Виктор је одабран да буде члан ове несвакидашње експедиције.
Како си сазнао за тај позив? 

Све је кренуло крајем маја када ми је отац послао линк за конкурс са питањем да ли бих желео да пробам да учествујем. Мени се свидела идеја и одлучио сам да пробам, без икаквих очекивања.

Како је текао одабир?
Пролазио сам кроз сва три дела конкурса пратећи упутства организатора. Први круг сам прошао са неким општим знањем које сам стекао претходно, за други круг сам гледао вебинаре који су били део конкурса и пратио упутства на званичном сајту такмичења. За финале је требало припремити видео презентацију на задату тему, то сам више пута снимао док нисам био задовољан резултатом.
Како си стигао до брода, колико је трајало путовање бродом, како је изгледала експедиција?
Сама експедиција је трајала од 1. до 15. августа. Први дан смо имали посету музеју и кратко туристичко вођење кроз Москву, затим смо ишли на лет за Мурманск. У Мурманску смо имали један дан да се спремимо за експедицију и церемонију отварања. Затим смо, 4. августа, након церемоније отварања експедиције, започели десетодневну пловидбу из Мурманска до Северног пола. Првог дана смо били на палуби тек нешто краће од два сата, кад смо наишли на олују. Током експедиције, имали смо по два предавања дневно која су нам држали стручњаци из Русије и света, слободно време (које смо проводили у собама и библиотеци), и разне забавне активности, попут евакуационе вежбе, традиционалних плесова, посета капетановом мосту, концерата, журки, караока и томе слично. Осмог августа стигли смо на деведесет степени северне географске ширине (Северни пол), што смо прославили на палуби брода. Касније тог дана два пута смо излазили са брода, учествовали у снимању спота за руску групу „Аи Јола”, сликали се испред брода на географском Северном полу, и гледали подизање заставе. Претпоследњи дан на броду је био посвећен посети архипелагу Франца Јозефа, на који нисмо силазили, али смо имали прилику да са брода уживамо у погледу, сликамо јато птица, слушамо предавање о тим острвима, као и да гледамо лансирање стратосферне платформе на више од 15 километара висине. Последњи дан на броду имали смо ретку шансу да гледамо помрачење сунца. Завршни дан експедиције обележен је завршном церемонијом. Пред повратак кући, у Москви смо посетили музеј нуклеарне технологије „Атом”, видели Црвени трг и обилазили град.
Тако је прошло најбољих десет дана мог живота, кренуло је неочекивано и изненађујуће добро, било је предивно док је трајало, и био сам тужан што се завршило.