Указом краља Александра Првог од 28.10.1933. основана је наша Шеста, која је тада носила назив Шеста непотпуна мушка гимназија. Зато 28. октобар прослављамо као Дан школе. Иако у називу стоји да је у питању мушка гимназија, већ прве године уписана су и четири женска одељења поред исто толико мушких.
Школа је усељена 5. децембра 1933. године на адресу Војводе Драгомира број 5. У првим годинама рада одељења су била преоптерећена великим бројем ученика, те је било потребно да се школа премести у већи простор – гимназија је стога 1936. пресељена у Краља Александра 77, на месту данашње Општине Звездара. Број одељења се убрзо попео на 40, што је био повод да се подигне нова школска зграда.
Темељ је положен 14. маја 1939. године, а пројектант је био архитекта Зрнић. У темеље наше школе је уграђена повеља од стране министра просвете тадашње Kраљевине, Стевана Ћирића, са поруком: Светлост, знање, живот која ће и даље пратити нашу школу на њеном путу кроз историју. Радове на изградњи нове зграде прекинуо је Други светски рат.
Током рата настава се одвијала у Основној школи “Цар Душан”, потом у Средњој грађевинској школи, па у Малом мокром лугу и Миријеву, да би се опет вратила у зграду у Војводе Драгомира. У окупираној престоници Шеста је радила у измењеном режиму – настава је била скраћена и нередовна, ученици су имали и обавезу обрађивања земљишта ради прехрањивања становништва. И поред тога, за гимназијалце је организован забавни живот уз новоосновани школски оркестар.
По ослобођењу наставу није било могуће организовати због прекомерног броја ученика и мањка простора. Тако је од дела ученика Шесте настала Трећа непотпуна мешовита гимназија. У школској згради истовремено су радиле три гиманазије: Шеста мушка, Трећа женска и Трећа мешовита гимназија. Школску омладину је чинило невероватних 3.812 ученика.
Нове политичке прилике одражавале су се и на садржај наставног процеса. Почињу да делују пионирска и омладинска организација, синдикална подружница, научне групе, дебатни клубови, секције и књижевна друштва. Непрекидно се радило на унапређивању наставних средстава и учила за рад. Почеле су да се реализују и екскурзије по читавој СФРЈ.
Шеста београдска гимназија носи овај назив од 1958. године.
У другој половини 20. века Шеста постиже значајне резултате на бројним такмичењима, а њени ученици временом постају угледни јавни радници. У згради је радила и Библиотекарска школа, једина таква школа у читавој држави у то време.
Међу наставницима посебно се истицао Боривоје Стојковић, професор српског језика и књижевности и драмски педагог. Рад професора Стојковића значајан је за појаву младих глумаца, који ће касније израсти у признате драмске уметнике. Професор Стојковић је покренуо ђачке листове “Смотра” и “Београдски гимназијалац”. У школи је 25 година постојао и вајарски атеље, који је најпре водио вајар Драгутин Спасић, а потом мр Момчило Крковић.
Успостављена је сарадња са Шестом загребачком и Шестом љубљанском гимназијом. Ученици и наставници су сваке године били домаћини својим загребачким и љубљанским колегама, али су и посећивали ове школе. Гимназију су у неколико наврата обилазиле стране делегације ученика и наставника. У време директорског мандата Теодора Опалића испред гимназије је подигнут Споменик палим ученицима НОБ-а, а у холу школе је постављена спомен-плоча.
Крајем седамдесетих година 20. века отпочела је реформа гимназијског образовања увођењем тзв. усмереног образовања. Овакав систем је поред радовне наставе подразумевао производни и друштвенокорисни рад за све ученике. У школи су биле заступљене две образовне струке: култура и јавно информисање и математичко-техничка струка. Ученици су се школовали за следећа занимања: књижар и књижничар, математичко-технички сарадник и програмер. Шеста је спојена са Библиотекарском школом и тако је формиран Центар за усмерено образовање “Звездара”. Гимназије су угашене, а школа је променила назив. На самом крају 20. века гимназије су враћене у образовни систем, а наша школа је вратила стари назив Шеста београдска гимназија.
Наша гимназија је више пута награђивана за свој рад и постигнуте резултате. Добила је Орден заслуга за народ и Октобарску награду “Доситеј Обрадовић”.
Шеста је данас модерна школа према свим стандардима образовне праксе – има стручан и посвећен наставнички кадар, савремену опрему у кабинетима и иновативне наставне методе. Наши ђаци и професори су партнери у неколико пројеката, а негујемо и међународну сарадњу. С поносом истичемо да су бројне јавне личности, академски радници, уметници, политичари, професионалци признати у својим струкама у земљи и ван ње бивши ђаци Шесте београдске гиманзије.
