Istorijat škole

Ukazom kralja Aleksandra Prvog od 28. oktobra 1933. godine nastala je Šesta nepotpuna muška realna gimnazija u Beogradu. Od tada, do danas „Šesta“, po čemu je najprepoznativija. Kraljevim ukazom za direktora je imenovan Stanislav N. Vulić. Nastavni kadar činili su profesori koji su postavljeni premeštanjem iz drugih mesta ili dopunjavali fond iz drugih gimnazija. Iako je bila muška gimnazija po osnivanju, ipak je imala i ženska odeljenja (prve godine upisano je  četiri muških i isto toliko ženskih odeljenja). Škola je useljena 5. decembra 1933. godine u zgradu u ulici Vojvode Dragomira broj 5. Opremljenost za nastavu je bila zadovoljavajuća. Školska biblioteka imala je 200 knjiga. Školski fond i Fond za zdravstvenu zaštitu učenika služili su za pomoć najsiromašnijim učenicima. U školi su se pored državnih praznika proslavljali i verski praznici. Učenici su bili prisutni u svim takvim manifestacijam u gradu. Značajan trag ostavila je književna družina „Polet“ i đačko udruženje „Gorštak“ koji su delovali u školi.   Nadzor nad radom škole vršilo je Ministarstvo prosvete. U prvim godinama postojanja škole primetan je bio veliki broj učenika po odeljenjima, pa je gimnazija 1936. godine preseljena u ulicu Kralja Aleksandra 77 ( to je na mestu današnje zgrade Opštine Zvezdara). Broj odeljenja dostigao je broj 40. To je bio povod da se podigne nova školska zgrada. Polažući povelju u temelje zgrade tadašnji direktor Vulić je istakao  SVETLOST, LJUBAV i ŽIVOT kao vodilje u budućem radu gimnazije. To je bilo 14. maja 1939. godine u ulici Jovana Petkovića broj 9. u 9 sati pre podne. Zgrada je trebalo da bude velika građevina. Predviđeno je da ima prizemlje i dva sprata, da raspolaže učionicama i kabinetima, kancelarijama i dve velike dvorane. Zemljište na tzv. Brunclihovom imanju ustupila je opština grada Beogrda. Projektant je bio arhitekta Zrnić.

Drugi svetski rat je u Jugoslaviji počeo bombardovanjem Beograda. Nemačka vojska je ušla u grad 12. aprila 1941. godine. U ratnim uslovima organizovana je nastava u gimnaziji. Nastava se odvijala u zgradi Osnovne škole „Car Dušan“, a potom u Srednjoj građevinskoj školi. Gimnazija je delila sudbinu okupiranog grada. Neredovna i skraćena nastava, radna obaveza na zemlji koju su škole dobile na obradu zbog lakšeg prihranjivanja stanovništva, ali i zabavni život uz školski orkestar koji je formiran jeste rad Gimnazije pod okupacijom. Posle savezničkog bombardovanja Beograda, Gimnazija je nastavila svoj rad u Malom Mokrom Lugu, potom u Mirijevu. Zbog nedostatka školskog prostora, nastava se često odvijala i na otvorenom prostoru. Potom je škola vraćena na staru adresu u ulici Vojvode Dragomira broj 5. Matičnu zgradu Gimnazije sve vreme rata koristio je okupator.

Po oslobođenju veliki problem za organizovanje nastave bio je veliki broj učenika i nedovoljan prostor za rad. Tako je od dela učenika Šeste nastala Treća nepotpuna mešovita gimnazija. Učenici su sa nastavnicima učestvovali u svim priredbama i manifestacijama koje je organizovala nova prosvetna vlas. Odmah posle rata proslavljen je i Dan Svetog Save na veoma svečan način. A onda dugi niz godina ovaj Dan se nije proslavljao. Velika pažnja je posvećivana ideološkom radu sa učenicima. Počinju da deluje pioniska i omladinska organizacija, sindikalna podružnica, naučne grupe, debatni klubovi, sekcije i književna društva. U zgradi su postojale tri gimnazije: Šesta muška, Treća ženska i Treća mešovita beogradska gimnazija. To je bila velika koncentracija školske omladine ( 3.812 učenika). političke prilike u zemlji odražavale su se i na sadržaj nastavnog procesa. Stalno se radilo na poboljšavanju nastavnih sredstava i nabavci učila za rad. Učenici i nastavnici su vremenom bili zaokupljeni školskim pitanjima nastave i discipline, koja nije uvek bila primerna. Počele su da se realizuju eksurzije po čitaoj državi. To je bilo značano kako bi se posle rata razvio novi odnos školske omladine prema političkom sistemu.

Reforma gimnazija usledila je 1953. godine. Tada je stvorena mešovita gimnazija pod nazivom Deveta beogradska gimnazija. Pod istim krovom radila je i Sedma beogradska gimnazija. Ove dve škole spojene su u Šestu beogradsku gimnaziju novom reorganizacijom 1958. godine. Pod ovim nazivom ona postoji do danas. U međuvremenu nekadašnja Četvrta muška ponela je naziv Šeste (samo do 1958.).

Druga polovina 20. veka protekla je u afirmaciji škole. Ona je postigla značajne rezultate na brojnim takmičenjima, a njeni učenici postajali su vremenom poznate javne ličnosti. Škola je nekoliko puta renovirana. Opremljenost škole nastavnim sredstvima je uvek bila zavidna. Povećavao se fond biblioteke, a u zgradi je radila i Biblitekarska škola (jedina u to vreme u čitavoj državi). Posebno se isticao Borivoje Stojković kao profesor srpskohrvatskog jezika i književnosti, ali i dramski pedagog koji je značajan za pojavu mladih glumaca, koji će kasnije svojim radom postati veoma poznati dramski umetnici u zemlji. On je bio i pokretač đačkih listova „Smotra“ i „Beogradski gimnazijalac“. U školi je dugi niz godina (25 godina) postojao Vajarski atelje koji je najpre vodio vajar Dragutin Spasić, a potom mr Momčilo Krković. Uspostavljena je saradnja sa Šestom zagrebačkom i Šestom ljubljanskom gimnazijom. Učenici i nastavnici su svake godine bili domaćini, ali i posećivali ove škole. Gimnaziju su u više navrata obilazile strane delegacije učenika i nastavnika. U vreme direktorsko mandata Teodora Opalića podignut je Spomenik palim učenicima u NOB-u ispred škole, a u holu škole postavljena je spomen ploča.

Krajem sedamdesetih godina 20. veka započeta je reforma uvođenjem programa usmerenog obrazovanja. Pored redovne nastave to je podrazumevalo proizvodni i društvenokoristan rad za sve učenike. U školi su bile zastupljene dve struke obrazovanja: kultura i javno informisanje i matematičko-tehnička struka. Učenici su se školovali za sledeća zanimanja: knjižar i knjižničar i matematičko-tehnički saradnik i programer. Gimnazija je spojena sa Bibliotekarskom školom i formiran je Centar za usmereno obrazovanje „Zvezdara“. To je značilo gašenje gimnazija. Škola je promenila naziv, ali je zadržala tradiciju „Šeste“. Gotovo svi učenici sa teritorije opštine Zvezdara upisivali su ovu školu. Gimnazije su u obrazovni sistem vraćene na samom kraju 20. veka, a sa tim samo je oživeo stari naziv: Šesta beogradska gimnazija.

Ustanovljen je Dan gimnazije – 19. oktobar – u spomen na dan kada je 1935. proglašena Šesta muška gimnazija.

Škola je više puta nagrađivana za svoj rad i postignute rezultate od Opštine Zvezdara  i Grada Beograda, Prosvetno-pedagoškog zavoda i Sekretarijata za prosvetu. Dobila je Orden zasluga za narod i Oktobarsku nagradu „Dositej Obradović“

Šesta beogradska gimnazija je danas moderna škola po svim standardima obrazovne prakse. Ima veoma stručan kadar nastavnika, savremenu opremu u kabinetima, vredne i uspešne učenike. Mnogi današnji akademski nastavnici, političari, glumci i druge javne ličnosti bili su đaci Šeste beogradske gimnazije.

 

Izvor: Šesta beogradska gimnazija od 1933. do 2015. Beograd 2016.