Срдачан поздрав свим читаоцима,
Текст пише наставница верске наставе Јелена Петрановић, која је у овој дивној и угледној школи радила у континуитету читаво једно пунолетство, од септембра 2004. до септембра 2022. године.
Током ових 18 година имала сам част да сарађујем са много квалитетних колега и ученика. Овом приликом се захваљујем за све године радости дружења, која је, како то стварно свим срцем осећам, била обострана.
Када сам тог септембра 2004. из мог родног Ваљева закорачила у нови и потпуно непознати колектив, дочекала ме је топла и срдачна добродошлица, коју никад нећу заборавити, од чувене Соње Жарковић, дивног човека и врсног педагога, и тадашњег и садашњег психолога школе, драге Љиље Живанић.
Имала сам прилику да остварим квалитетну сарадњу са наставницима готово свих предмета: хемије (Драгана Бранковић-Срзић), биологије (Јасминка Башић и Весна Параушић), психологије (Дубравка Носовић – са којом сам интензивно сарађивала на врло квалитетним програмима, Тамара Ђорђевић, Анита), српског језика и књижевности (Данијела Вујисић, Олгица Рајић, Зринка Шандор, Весна Чолаковић-Јовановић, Тамара Кречковић, Оливера Леви), филозофије (Љиља Маловић, Владимир Милутиновић), социологије (Тамара Бакић), географије (Јасна Перић, Ана Ковачевић), историје (Драгана Мишић, Жељко Матић), информатике (Снежана Марковић, Сузана Филиповић), музичке (Душка Кисин – чији је рад кроз школски хор улепшавао сваку школску прославу) и ликовне културе (Биљана Бодирога, Урош Тепавац и друге колеге које су радиле), физичког васпитања. Наравно, посебно бих издвојила моје драге колеге предаваче грађанског васпитања – Емилију Марковић, Јелену Радишић, Михаелу, Аниту, Бранку, Владимира Живановића, Тамару Ђорђевић, Марију Филиповић, Драгану Мандић, Јелену Рашевић, Игора Стогова, Бориса – на које сам највише била упућена јер смо делили одељења, и који су се можда за све ово време највише мењали, као и директори.
Било је ту хуманитарних акција за децу из Свратишта, сарадње са Црвеним крстом општине Звездара, посета Скупштини, галерији САНУ, цркви, џамији, синагоги, такмичења из верске наставе, такмичења у беседништву у Смедереву, учешћа у Недељи богословља, литији за градску славу, посета манастиру Раковица, Дому пензионера општине Звездара, излета за запослене на различите дестинације по Србији, испраћаја у пензију и друге школе, и много, много другог. Као круну свега бих истакла одлично замишљену манифестацију широког садржајног спектра и богатог потенцијала „Дани патријарха Павла“, коаутора Дубравке Носовић и мене, уз свесрдну подршку и учешће тадашњег директора, господина Радета Зејака. Манифестација је добила подршку Министарства просвете, СПЦ, Града Београда и Општине Звездара, са учесницима како познатим јавним личностима, књижевницима, тако и стручњацима у својим областима.
Морам да поменем за мене изузетно драгу сарадњу са некадашњим ученицима Шесте, у оквиру мог чланства у Тиму за професионалну оријентацију и каријерно вођење. Дошла сам на идеју да контактирам неке своје бивше ученике расуте по свету, студенте различитих факултета, да поново дођу у своју гимназију и поделе садашњим матурантима и осталим заинтересованим ученицима своја искуства са студија, одлуке шта уписати, тако да садашњи ученици добију из прве руке одговоре на питања од својих другара. Видео-позивом су се укључили, директно или снимљено, ученици из Француске и САД, писмом из Русије. Лично је дошао ученик из Италије са Бокони Универзитета, било је студената Машинског, Правног, Архитектонског, Економског, Медицинског и Филозофског факултета, Војне Академије, Примењених уметности, Богословског факултета СПЦ и др. Програм је назван „Некадашњи ученици Шесте садашњим – куда после Шесте“.
Вољена Шеста. Чини ми се да је немогуће не волети је, што потврђују и многобројне генерације ученика које су изашле из ње, са којима сам имала прилику да разговарам, а било их је стварно много.
Радило се озбиљно, разноврсно и захтевно, баш онако како волим. Искрено се надам да ће ме моји путеви некад поново довести до моје драге школе.